Руководиоц : доц. др Радојица Столић
Катедра за интерну медицину,Медицински факултет Универзитета у Приштини, седиште Косовска Митровица.
Контакт подаци:
0638372624
radsto@ptt.rs
10.06.2009. год у 1100
сала института Медицинског факултета у Косовској Митровици
Време одржавања од 11 до 18 часова .
Гојазност се јављају у готово свим људским добним групама и са њима се сусрећу лекари породичне медицине, интернисти ,ендокринолози ,геријатри, педијатри. Гојазност настаје када је калоријски унос већи од енергетских потреба у дужем временском периоду без адекватног утрошка енергије. Тада се вишак калорија складишти у организму у виду енергетске резерве (гликоген, масти) и троши у случају повећаних потреба организма или ако организам гладује. Генетски је условљена диференцијација комплекса хормона и неуротрансмитера који регулишу осећај ситости, глади, липогенезу и липолизу као и раст и развој репродуктивне функције. Фактори средине који доприносе развоју гојазности су многоструки: низак социоекономски статус ,гојазност мајке, седатерни начин живота,смањена физичка активност..Доказано је присуство лептина (пептид- фактор ситости) у адипоцитима, а у неуронима хипоталамуса откривени су рецептори за лептин. Код гојазних особа је повећана количина лептина и инсулина , који имају адипостатичну функцију.
Гојазност је удружена са здравственим проблемима у педијатријском узрасту и важан је чинилац ризика за многа обољења и смртност у одраслој доби.

Најчешће последице гојазности су:
Метаболички синдром (Диабетес меллитус тип 2, инсулинска резистенција, дислипопротеинемиа, ХТА)
Поремећаји у нивоу хормона и циркулишућих фактора (цитокина, гхрелина, хормона раста, хипоталамо-хипофизна-адреналне осовине, лептина, ренин-ангиотензин система)
Болести кардио-васкуларног система (исхемијска болест срца, конгестивна срчана инсуфицијенција, церебро-васкуларна болест, ХТА, тромбоемболијске компликације)
Болести респираторног система (хиповентилациони синдром, слееп-апнеа синдром)
Болести гастро-интестиналног тракта (холелитијаза, масна инфилтрација јетре)
Абнормалности репродуктивног система (хормоналне компликације код мушкараца и жена, опстетричке компликације)
Болести нервног система
Абнормалности репродуктивног система (адипоситас долороса)
Дисфункције имунолошког система
Болести коже
Малигне болести (дојке, дебелог црева, ендометријума, оваријума, жучне кесе, бубрега, простате)
Механичке компликације (артрозе, лумбални синдром)
Психосоцијалне компликације (психосоцијални стрес, депресија)


Циљ едукације једа се полазници упознају са потребом рационализационалне употребе дијагностичких и терапијских метода у овој области путем дефинисања најчешћих поремећаја и информисање о могућностима савремене дијагнозе и терапије.